Prospekt Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic

Datum rešenja NBS o davanju saglasnosti na prospekt Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic 26.06.2014.
Naziv dobrovoljnog penzijskog fonda Dobrovoljni penzijski fond Delta Generali Basic
Poslovno ime Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Akcionarsko Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Generali Beograd, Milentija Popovića 7b
Skraćeno poslovno ime Delta Generali ad Beograd dudpf
Sedište društva Beograd, Novi Beograd, Milentija Popovića 7b
Broj i naziv rešenja NBS  
Naziv rešenja Narodne banke Srbije  Dozvola za rad Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Generali G. br 8071 od 08.09.2006.
Dozvola za organizovanje Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic G. br 8072 od 08.09.2006.
Broj u registru dobrovoljnih penzijskih fondova NBS 1000071

 

Glavni deo prospekta

Datum: 31.12.2013.
Vrednost neto imovine (RSD) 31.12.2013. 4.941.828.470,22
Vrednost neto imovine (RSD) 31.12.2012. 4.048.724.392,72
Naknada za upravljanje* do 2% od neto imovine Fonda
Naknada pri uplati doprinosa* do 2,8%
Prosečan godišnji prinos Fonda od osnivanja 8,20%
Prinos: 01.01.2013.–31.12.2013. 10,25%
Struktura imovine fonda (u procentima)
Državne obveznice 84,86%
- Akcije – Prime listing 2,46%
- Akcije – Standard listing i Open market 1,19%
- Oročeni depoziti 0,81%
- Sredstva na transakcionim računima 3,58%
- Zapisi Trezora Republike Srbije 6,13%
- Korporativne obveznice 0,96%
- Ostala potraživanja** 0,01%


* Niže u tekstu nalazi se detaljan prikaz procentualnih iznosa naknada pri uplati doprinosa i naknada za upravljanje.

Obavezno državno penzijsko osiguranje (doskoro jedini pristupačni vid štednje za penziju u Srbiji) predstavlja sistem međugeneracijske solidarnosti. Zaposleni koji sada rade uplaćuju penzijske doprinose, koji se zatim prenose penzionerima uz dotacije iz budžeta (tzv. pay-as-you-go sistem).

Promenjena demografska struktura i očekivani životni vek govore nam da je ovakav način penzijskog osiguranja teško održiv jer je penzija postala jedva dovoljna za osnovne potrebe, a često nije dovoljna ni za njih.

Stoga se moralo krenuti u reformu celokupnog penzijskog sistema. Kao prvi korak uveden je tzv. treći stub penzijskog osiguranja – dobrovoljni penzijski fondovi.

Dobrovoljni penzijski fond Delta Generali Basic je prvi privatni penzijski fond koji je dobio dozvolu za rad Narodne banke Srbije (NBS). Dobrovoljni penzijski fond Delta Generali Basic je institucija u koju članovi Fonda uplaćuju penzijske doprinose radi štednje. Fond treba da upotpuni državni sistem penzijskog osiguranja i omogući budućim penzionerima dodatne prihode u trećem dobu. Sredstva se investiraju u ime i za račun svih članova Fonda, s ciljem ostvarenja najboljih prinosa uz minimalne rizike ulaganja.

Cilj ovog prospekta je da pruži podrobnije informacije o penzijskim fondovima uopšte, slobodi odlučivanja o izboru fonda i njegovom napuštanju, mogućnosti učlanjenja u više fondova, kao i o pravima članova Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic.

Društvo se obavezuje da članove obavesti o izmenama prospekta, skraćenog prospekta, pravila poslovanja i pravilnika o tarifi u skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima i podzakonskim aktima.

Da li su sredstva u Dobrovoljnom penzijskom fondu Delta Generali Basic bezbedna?

Fondom Delta Generali Basic upravlja Akcionarsko društvo za upravljanje Dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Generali, koje je deo Generali grupe. Generali grupa je prisutna u više od 60 zemalja sveta i upravlja imovinom vrednom gotovo 500 milijardi evra. Proces upravljanja nadgledaju Narodna banka Srbije i kastodi banke. Imovina Fonda je isključivo u svojini članova Fonda srazmerno njihovom udelu u toj imovini, i potpuno je odvojena od imovine Društva koje upravlja Fondom.

Imovina Fonda ne može ući u sastav likvidacione ili stečajne mase Društva za upravljanje, kastodi banke ili drugih subjekata, niti se može koristiti za izmirenje obaveza članova Dobrovoljnog penzijskog fonda i drugih lica prema trećim licima.

Izuzetno od prethodno navedenog, imovina člana u Dobrovoljnom penzijskom fondu može se koristiti kao garancija za obaveze člana Dobrovoljnog penzijskog fonda prema Republici Srbiji i bankama u vezi sa kupovinom prvog stana, u skladu sa aktom Vlade.

I Investiciona politika Fonda i pravila upravljanja rizicima

Investiciona politika Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic ima za cilj definisanje okvira i jasnih smernica za investiranje i upravljanje imovinom fonda Delta Generali Basic. Svrha investicione politike jeste i obezbeđivanje detaljnog opisa procesa upravljanja investiranjem sredstava Fonda, sa jasno utvrđenim odgovornostima svih učesnika u samom procesu. Istovremeno, investiciona politika ističe ciljeve investiranja, prateće rizike, ograničenja ulaganja, kao i vremenski horizont investiranja.

Fond Delta Generali Basic ima za cilj obezbeđivanje dodatnih prihoda kao dopune državne penzije za svoje članove. Fond je namenjen članovima koji žele optimalne prinose uz umerenu izloženost riziku, kao i zaštitu od inflacije na dugi rok.

Imovina Fonda ulaže se sa ciljem povećanja ukupnog prinosa u korist članova Fonda, a u skladu sa sledećim načelima:

  1. načelo sigurnosti imovine Fonda (u strukturi portfolija Fonda nalaze se hartije od vrednosti izdavalaca sa visokim kreditnim rejtingom);

  2. načelo diversifikacije portfolia (u strukturi portfolia Fonda nalaze se hartije od vrednosti koje se razlikuju prema vrsti i izdavaocima, kao i prema drugim obeležjima);

  3. načelo održavanja odgovarajuće likvidnosti (u strukturi portfolia Fonda nalaze se hartije od vrednosti koje je moguće brzo i efikasno kupiti i prodati po relativno ujednačenoj i stabilnoj ceni).

Prinos na ulaganje treba da bude konzistentan sa izloženošću riziku koji je adekvatan i uzima u obzir kako dugoročne tržišne uslove, tako i investicione ciljeve Fonda. Proces ulaganja odražava parametre koji obezbeđuju nesmetano izvršenje usvojenog investicionog programa, istovremeno obezbeđujući nivo fleksibilnosti dovoljan za korišćenje konkretnih povoljnih investicionih alternativa u trenutku kada se iste pojave.

Stil investiranja je pretežno pasivan i bazira se na strateškom alociranju sredstava zauzimanjem pozicija koje prate odnos prinos-rizik pojedinačnih klasa aktive. Delta Generali Basic je fond prihoda.

Imovina Fonda se ulaže u skladu sa dugoročnim investicionim horizontom, dok je istovremeno, imajući u vidu konzervativnu politiku ulaganja i relativno malu volatilnost prinosa, prilagođen i srednjoročnom, pa čak, u određenim slučajevima, i kratkoročnom investicionom horizontu.

Investicioni odbor je odgovoran Odboru direktora za poštovanje investicione politike i za upravljanje procesom investiranja. Investicioni odbor pored navedenog nadzire sprovođenje investicione politike i pratećih operativnih procedura koje obezbeđuju da se sredstva ulažu u skladu sa investicionom politikom. U cilju sprovođenja investicione politike, a u okviru strategije utvrđene ovom investicionom politikom Investicioni odbor usvaja plan investiranja na mesečnom nivou za državne hartije od vrednosti. O ostalim promenama na investicionoj aktivi Investicioni odbor će biti po potrebi obavešten od strane zaposlenih u Sektoru za portfolio menadžment (kroz obaveštenja o događajima od uticaja). Istovremeno, Investicioni odbor nadzire performanse klasa aktive koje čine portfolio i obezbeđuje adekvatan sistem kontrola razvijen da bi se zaštitila imovina Fonda.

Nadležna funkcija društva – Sektor za portfolio menadžment – operativno upravlja, konstruiše i modifikuje portfolio u skladu sa usvojenom investicionom politikom. Modifikacija postojećeg portfolia vrši se konzistentno sa smernicama odobrenim od strane Investicionog odbora. Takođe, nadležna funkcija Društva – Sektor za portfolio menadžment – je dužna da obavesti Investicioni odbor o svim događajima na tržištu, ostvarenim i potencijalnim, koji mogu da značajno utiču na portfolio, najviše 3 radna dana po evidentiranju istog.

Investicioni odbor na osnovu predloga nadležnih funkcija Društva utvrđuje konačan predlog investicione politike koju usvaja Odbor direktora. Povodi za izmenu investicione politike mogu biti značajne promene na tržištu, usvajanje novih regulatornih okvira, identifikovanje novih rizika i sl. Društvo za upravljanje DPF-om redovno, prilikom svake značajne promene uslova investiranja, a najmanje jednom u tri godine, vrši reviziju svoje investicione politike.

U slučaju promene investicione politike Društvo za upravljanje DPF-om Delta Generali Basic dužno je da najkasnije u roku od 30 dana pre dana stupanja na snagu promene investicione politike o tome obavesti članove Fonda. U obaveštenju će se navesti i razlog za promenu investicione politike, kao i prognoza uticaja promenjene investicione politike na prinose Fonda, odnosno prognoza uticaja promene na rizičnost portfolija Fonda, stratešku alokaciju, kao i na ostale segmente Investicione politike. Istovremeno, obaveštenje će sadržati ključne izmene Investicione politike, kao i promenu cilja, tolerancije rizika, strateške alokacije i slično.

Nakon promene investicione politike član ima pravo da prenese sredstva u drugi fond u roku od 30 dana, pri čemu će Društvo snositi troškove transfera.

Investicioni ciljevi su podređeni osnovnom cilju – obezbeđivanju dodatnih prihoda kao dopune državne penzije za članove fonda Delta Generali Basic. Ciljevi uključuju maksimizaciju prinosa u skladu sa preuzetim rizikom i očuvanje kupovne moći budućim isplatama iz Fonda. Istovremeno, cilj je i ostvarivanje prinosa Fonda iznad benčmarka portfolija u periodu od 5 godina. Benčmark portfolija je sačinjen od različitih indeksa/repera za svaku investicionu kategoriju, pri čemu ponderi pojedinačnih indeksa/repera reprezentuju stratešku alokaciju sredstava Fonda u periodu od 3 do 5 godina. Prinos benčmarka biće usklađen sa naknadom za upravljanje Fondom tako što će anualizovan prinos benčmarka biti umanjen za preovlađujući procenat obračunate i naplaćene naknade za upravljanje Fondom. Investicioni ciljevi stavljaju akcenat na dugoročni investicioni horizont, i u tom kontekstu će se posmatrati i eventualna odstupanja prinosa od istaknutih ciljeva u kraćim vremenskim periodima.

Rizik predstavlja neizvesnost u pogledu buduće vrednosti investiranih sredstava. Saglasno modernoj portfolio teoriji, investicioni rizici se ne mogu eliminisati, već njima treba upravljati tako da budu izbalansirani sa očekivanim prinosima. Imovina Fonda će biti diversifikovana tako da se na minimum svede rizik od značajnih gubitaka u okviru pojedinačnih klasa aktive, pojedinačnih tipova investicija, pojedinačnih ročnosti. S tim u vezi, jedan od ciljeva sa stanovišta rizika jeste da verovatnoća dnevnog pada investicione jedinice Fonda od preko 10 dinara bude ispod 1%. Društvo će prilikom utvrđivanja maksimalnog dnevnog gubitka portfolija Fonda koristiti procenu vrednosti pod rizikom (VaR) prema analitičkom metodu.

Posebna pažnja će biti usmerena ka klasama aktive koje su u prethodnom periodu imale višu volatilnost prinosa od prinosa portfolija u celini. Ovo se odnosi na akcije, obveznice stare devizne štednje i evrodenominovanu aktivu čije su standardne devijacije prinosa dominantno uticale na standardnu devijaciju prinosa celokupnog portfolija. Izloženost riziku je najvećim delom determinisana strateškom alokacijom sredstava Fonda.

Klasa aktive Tržišni rizik1 Kreditni rizik2 Rizik likvidnosti3
Evroindeksirane državne obveznice umeren4 nizak umeren
Evroindeksirani zapisi Trezora umeren nizak umeren
Državne RSD hartije ročnosti do 18 M umeren nizak umeren
Državne RSD hartije ročnosti preko 18 M umeren nizak umeren
Akcije Beogradske berze visok / visok
Novčana sredstva i oročeni depoziti nizak umeren nizak
Delta Generali Basic umeren nizak nizak

 

Investicioni odbor je usvojio sledeću stratešku alokaciju imovine Fonda, uključujući pondere za svaku klasu aktive, benčmark za svaku klasu aktive, kao i benčmark za portfolio u celini:


 
Dozvoljeni opseg
  Strateška alokacija Minimum Maksimum
Evroindeksirane državne obveznice 17,5% 5% 35%
Evroindeksirani zapisi Trezora 2,5%
Državne RSD hartije ročnosti do 18 M 15% 30% 80%
Državne RSD hartije ročnosti preko 18 M 40%
Akcije Beogradske berze 7,5% 0% 15%
Novčana sredstva i oročeni depoziti 10% 0% 20%
Ostalo u skladu sa regulatornim okvirom5 7,5% 0% 15%

1 Tržišni rizik se meri kroz volatilnost prinosa pojedinačnih klasa aktive, kao i portfolia u celini. Visok rizik predstavlja standardnu devijaciju prinosa višu od portfolia u celini; umeren rizik predstavlja standardnu devijaciju prinosa u rangu portfolia u celini; nizak rizik predstavlja standardnu devijaciju prinosa nižu od standardne devijacije portofolia u celini.
2 Kreditni rizik se meri u skladu sa kategorizacijom koja se vrši na nivou Generali PPF grupe.
3 Rizik likvidnosti se meri kao vrednost likvidnosti pod rizikom za hartije koje su uključene na organizovano tržište.
4 Visok za listirane hartije.
5 Nekretnine, investicione jedinice otvorenih investicionih fondova, investicije u inostranstvu, municipalne obveznice, korporativne obveznice i slično, u skladu sa Zakonom i Odlukama NBS.

Klasa aktive Benčmark Učešće
Evroindeksirane državne obveznice Prost cenovni indeks emitovanih EUR obveznica 17,5%
Evroindeksirani zapisi trezora Prost cenovni indeks emitovanih EUR zapisa Trezora 2,5%
Državne RSD hartije ročnosti do 18 M Referentna kamatna stopa NBS + 0,5% 40%
Državne RSD hartije ročnosti preko 18 M Referentna kamatna stopa NBS + 1,25% 17,5%
Akcije Beogradske berze Indeks Belex 15 7,5%
Novčana sredstva i oročeni depoziti 6m Belibor -1% 15%
Ostalo u skladu sa regulatornim okvirom6 / 0%

* Kamatna stopa koju NBS ostvaruje pri operacijama na otvorenom tržištu (bilo da sprovodi repo ili reverzne repo operacije).

Usled promena na tržištu, priliva, odnosno odliva iz Fonda, kao i usled kretanja prinosa pojedinačnih klasa aktive, može doći do promene učešća pojedinačnih klasa aktive u odnosu na definisanu stratešku alokaciju sredstava.

Društvo će najmanje jednom mesečno proveravati odstupanje trenutne strukture u odnosu na stratešku alokaciju. U slučaju odstupanja od limita strateške alokacije, Društvo će u najkraćem roku pristupiti rebalansiranju portfolija.

Rebalansiranje portfolija će se sprovoditi usklađivanjem sa targetima iz strateške alokacije i vršiće se na kvartalnom nivou.

Pravila upravljanja rizicima

Rizici predstavljaju verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj Društva i Fonda.

  1. Tržišni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na vrednost imovine Fonda, uzrokovanih promenama na tržištu. Tu spadaju: rizik od promene kamatnih stopa, rizik od promene cena hartija od vrednosti, rizik od promene cena nepokretnosti i valutni rizik.
    Društvo se od tržišnog rizika štiti diversifikacijom. Naime, samo se deo imovine može uložiti u pojedine hartije od vrednosti, a one se razlikuju po vrsti i izdavaocima. Međutim, kako su oscilacije na tržištu kapitala neminovne, prisutan je i rizik od fluktuacije cena. Adekvatnom diversifikacijom on se može svesti na minimum, ali kako će cenovne fluktuacije uvek postojati, mora postojati i tržišni rizik.

  2. Operativni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj Društva i Fonda usled propusta u radu zaposlenih, neadekvatnog upravljanja informatičkim sistemom ili nepredvidivih spoljnih događaja.
    Društvo se od operativnog rizika štiti adekvatnim sistemom unutrašnje kontrole, a postoji i rezervisanje za operativne rizike iz kojih Društvo nadoknađuje eventualne nastale troškove. Troškovi nastali po osnovu operativnog rizika nikada ne padaju na teret članova Fonda.

  3. Rizik likvidnosti predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na sposobnost Društva da ispunjava svoje dospele obaveze.
    Imajući u vidu strukturu ulaganja imovine Fonda, i činjenicu da uplaćeni doprinosi po pravilu značajno prevazilaze mesečne obaveze po osnovu isplate (jednokratna povlačenja i programirane isplate), rizik likvidnosti je zanemarljiv.

  4. Rizik usklađenosti poslovanja s propisima – na eksternom nivou, direktnu kontrolu usklađenosti poslovanja sa propisima vrši kastodi banka, Société Générale Banka Srbija. Na internom nivou, za kontrolu i upravljanje rizikom
    usklađenosti poslovanja s propisima, odgovoran je Compliance officer Društva, kome u identifikovanju i upravljanju ovim rizikom, podršku pruža Sektor za upravljanje rizicima, Služba za internu kontrolu i Služba za pravne poslove. Neposrednu kontrolu vrši interna revizija društva.

  5. Kreditni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na imovinu fondova usled neizvršavanja obaveza dužnika prema fondovima, kao i usled pada vrednosti finansijskih instrumenata u koje je uložena imovina fondova uzrokovanog smanjenjem kreditnih rejtinga. Kreditni rizik se meri u skladu sa kategorizacijom koja se vrši na nivou Generali PPF grupe

Interna kontrola i Sektor za upravljanje rizicima utvrđuju rizike i testiraju sistem internih kontrola kako bi poslovanje bilo u potpunosti u skladu sa propisima.

6 Ibid.

Ograničenja ulaganja u povezana lica

Na ulaganja imovine primenjuju se sledeća ograničenja:

  1. do 10% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se u hartije od vrednosti jednog izdavaoca ili ukupno u hartije od vrednosti dva ili više izdavalaca koji su povezana lica, osim hartija od vrednosti koje izdaje Republika, odnosno Narodna banka Srbije;
  2. do 5% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se u hartije od vrednosti koje izdaje organizator penzijskog plana koji je pristupio tom fondu.

Ulaganjem imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ne može se sticati više od 15% vlasničkog učešća, odnosno akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca.

Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda ne može se ulagati u hartije od vrednosti koje izdaje:

  1. društvo za upravljanje;
  2. kastodi banka kod koje se vodi račun dobrovoljnog penzijskog fonda;
  3. brokersko-dilersko društvo, odnosno ovlašćena banka koja za društvo za upravljanje obavlja poslove posredovanja u trgovanju hartijama od vrednosti;
  4. akcionar društva za upravljanje;
  5. lice povezano sa licima iz tač. 1) do 4).

Imovina fonda ne može se ulagati u novčane depozite kod kastodi banke i kod banke koja je osnivač društva za upravljanje fondom, odnosno kod banke koja je direktno povezano lice sa osnivačem tog društva.

II Neto vrednost imovine Fonda i investiciona jedinica

Imovina Fonda predstavlja zbir vrednosti različitih investicionih instrumenata u koje je imovina uložena (obveznice, akcije, depoziti kod banaka, zapisi Trezora, nekretnine, itd.). Neto vrednost imovine jednaka je razlici između vrednosti imovine Fonda i obaveza Fonda na isti dan, odnosno proizvodu broja investicionih jedinica fonda i vrednosti investicione jedinice. Društvo za upravljanje Dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Generali dnevno obračunava vrednost neto imovine. Imovina Fonda se paralelno, na dnevnom nivou, obračunava i u broju investicionih jedinica, pa članovi kroz promenu vrednosti investicione jedinice mogu da posmatraju prinose koje ostvaruje Fond.

Neto vrednost imovine Fonda na dan 31.12.2013. iznosi 4.941.828.470,22 RSD.

III Struktura imovine Fonda na dan 31.12.2013.

Struktura imovine na dan 31.12.2013.  Investiciona ograničenja iz investicione politike 
Akcije pravnih lica sa sedištem u
Republici Srbiji – 3,65%* 

- Naftna industrija Srbije 1,14%

- Aerodrom Nikola Tesla 0,99%

- Ostale akcije sa Beogradske berze 1,52%
do 15% imovine Fonda 
 Evro indeksirane hartije Republike Srbije

Obveznice stare devizne štednje Republike Srbije (EUR) – 4,69%*

Obveznice Republike Srbije (EUR) – 17,63%

Zapisi Trezora Republike Srbije (EUR)– 0,0%
 5% - 35% imovine Fonda
Novčani depozit kod banke i sredstva na tekućem računu kod kastodi banke

NLB banka ad Beograd – 0,81%

Sredstva na tekućem računu kod UniCredit banke Srbija ad, Beograd – 3,58%** 
do 20% imovine Fonda 
 RSD hartije Republike Srbije

RSD hartije Republike Srbije ročnosti do 18M – 16,12%

RSD hartije Republike Srbije ročnosti preko 18M – 52,55%
30% - 80% imovine Fonda 
Korporativne obveznice - 0,96% do 15% imovine Fonda
Ostala potraživanja - 0,01%  

*Naziv i sedište organizovanog tržišta na kom se trguje navedenim hartijama od vrednosti: Beogradska berza a.d. Beograd.
** Na dan 31.12.2013.godine kastodi banka je bila UniCredit, a od 25.02.2014. Društvo posluje sa novom kastodi bankom "Société Générale Srbija".

IV Prinos Fonda

Prinos od početka poslovanja (15.11.2006) do 31.12.2013. iznosi 8,20%.
Za poslednjih pet godina (01.01.2009-31.12.2013): 10,52%

Prinosi po kvartalima:

datum prinos - godišnji prinos – od osnivanja
decembar '07. 12,08% 16,18%
mart '08. -4,81% 7,53%
jun '08. -5,15% 7,65%
septembar '08. -14,10% 2,30%
decembar '08. -9,75% 2,94%
mart '09. -0,92% 3,71%
jun '09. 1,90% 5,30%
septembar '09. 16,19% 6,84%
decembar '09. 15,20% 6,72%
mart '10. 15,52% 7,09%
jun '10. 12,58% 7,28%
septembar '10. 9,21% 7,43%
decembar '10. 9,25% 7,33%
mart '11. 8,15% 7,35%
jun '11. 6,63% 7,19%
septembar '11. 4,19% 6,77%
decembar '11. 5,19% 6,91%
mart '12. 7,63% 7,35%
jun '12. 9,64% 7,50%
septembar '12. 10,75% 7,42%
decembar '12. 12,73% 7,83%
mart '13. 11,80% 8,05%
jun '13. 13,19% 8,33%
septembar '13. 14,42% 8,34%
decembar '13. 10,25% 8,20%

 

Napomena: Prethodno ostvareni prinosi ne mogu biti garancija budućih rezultata. Budući prinosi mogu biti viši ili niži od prethodnih. Prinosi, nezavisno od posmatranja rizičnosti ulaganja Fonda, ne pružaju potpunu informaciju o uspešnosti poslovanja.

V Naknade i troškovi

Članovima Fonda Društvo naplaćuje sledeće naknade za usluge, u skladu sa Pravilnikom o tarifi:

1. Od 01.04.2012. godine naknada pri uplati penzijskih doprinosa iznosi 2,8% od vrednosti uplaćenih penzijskih doprinosa.

Izuzetno, naknada za jednokratne i periodične uplate penzijskih doprinosa za fizička lica od 01.04.2012. za iznose:

  • od 100.001,00 RSD do 500.000,00 RSD obračunava se po stopi od 2,60% od vrednosti izvršene uplate;
  • od 500.001,00 RSD do 1.000.000,00 RSD obračunava se po stopi od 2,35% od vrednosti izvršene uplate;
  • od 1.000.001,00 RSD i više, obračunava se po stopi od 2,10% od vrednosti izvršene uplate.

Izuzetno, naknada za organizatore penzijskog plana kod uplate penzijskih doprinosa od 01.04.2012. za iznose:

  • od 1.000.001,00 RSD do 2.000.000,00 RSD obračunava se po stopi od 2,60% od vrednosti izvršene uplate;
  • od 2.000.001,00 RSD do 5.000.000,00 RSD obračunava se po stopi od 2,40% od vrednosti izvršene uplate;
  • od 5.000.001,00 RSD do 8.000.000,00 RSD obračunava se po stopi od 2,20% od vrednosti izvršene uplate;
  • od 8.000.001,00 RSD i više obračunava se po stopi od 2% od vrednosti izvršene uplate.

2. Naknada za upravljanje Fondom obračunava se na obračunsku neto vrednost imovine Fonda, u procentu koji ne može biti viši od 2% godišnje, u skladu sa Pravilnikom o tarifi.

Za akumulirane sume do 600.000,00 RSD:

  • 2% od obračunske neto vrednosti imovine Fonda na godišnjem nivou;

Za akumulirane sume od 600.001,00 RSD do 1.200.000,00 RSD:

  • 1,9% od obračunske neto vrednosti imovine Fonda na godišnjem nivou;

Za akumulirane sume od 1.200.001,00 RSD do 3.000.000,00 RSD:

  • 1,8% od obračunske neto vrednosti imovine Fonda na godišnjem nivou;

Za akumulirane sume iznad 3.000.000,00 RSD:

  • 1,7% od obračunske neto vrednosti imovine Fonda na godišnjem nivou.

Ova naknada je uračunata u vrednost investicione jedinice na dnevnom nivou, tako da se sredstva članova Fonda ne umanjuju naknadno sa njihovih računa.

3. Naknada za prenos računa

Vrednost stvarnih troškova prenosa.

4. Ostale naknade

Za pružanje drugih usluga koje član posebno traži od Društva:

  • izdavanje izvoda sa individualnog računa po posebnom zahtevu,
  • izdavanje duplikata ugovora o članstvu,
  • izdavanje duplikata članske kartice fonda kojim upravlja Društvo,
  • dodela novog PIN koda za pristup individualnom računu preko internet stranice Društva,
  • ostali zahtevi.

Maksimalni iznos troškova koje Društvo može da naplati iznosi 1.000,00 dinara po zahtevu.

Troškovi u vezi sa kupovinom, prodajom i prenosom HoV u koje se ulaže imovina Fonda, i to troškovi usluga Centralnog registra, depoa i kliringa HoV, troškovi organizatora tržišta i poreske obaveze, kao i troškovi tekućeg održavanja nepokretnosti u koje je uložena imovina Fonda kojima se obezbeđuje njihovo održavanje na zadovoljavajućem nivou, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje investiciono i tekuće održavanje nepokretnosti, naplaćuju se iz imovine Fonda.

Za period od 01.01.2013. do 31.12.2013. troškovi iz prethodnog stava iznose 0,006% od prosečne imovine izračunate u navedenom periodu.

Troškovi koji nisu određeni prethodnim stavom naplaćuju se iz imovine Društva.

VI Dokumentacija potrebna za zaključenje ugovora o članstvu

Za zaključenje ugovora o članstvu potrebna je samo fotokopija lične karte (original se prilaže na uvid).

Ako je član maloletno lice, za njega se dostavlja kopija izvoda iz matične knjige rođenih ili kopija zdravstvene knjižice.

Članstvo u Fondu je dobrovoljno. Član ima slobodu odlučivanja o izboru fonda i njegovom napuštanju. Takođe, ima mogućnost članstva u više fondova istovremeno.

VII Minimalni iznos penzijskih doprinosa u dinarima

Član Fonda sam odlučuje o iznosu i dinamici uplata, s tim što postoji donja granica (minimum) za doprinose.

Minimalni mesečni iznos penzijskog doprinosa je 1.000,00 dinara.

VIII Poreski tretman

Dobrovoljni penzijski fond nije pravno lice, pa kao takav nije obveznik ni poreza na dobit pravnih lica, ni poreza na dodatu vrednost.

IX Poreski tretman uplata

Penzijski doprinos koji poslodavac/organizator penzijskog plana uplaćuje iz svojih sredstava u dobrovoljni penzijski fond u ime i za račun zaposlenog oslobođen je poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za iznose do 5.329,00 dinara po zaposlenom mesečno.

Penzijski doprinos koji poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog (člana Fonda na osnovu ugovora o članstvu) putem administrativne zabrane oslobođen je poreza na dohodak građana (u iznosu od 10%) za iznose do 5.329,00 dinara mesečno.

Napomena: Svaki član Fonda može iskoristiti olakšice po oba navedena osnova – do 5.329,00 dinara koje uplaćuje poslodavac iz sopstvenih sredstava; i do 5.329,00 dinara koje poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog (člana Fonda) putem administrativne zabrane.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS" br. 47/2013), uvodi se poresko oslobođenje po osnovu kapitalnog dobitka kod isplata akumuliranih sredstava kod dobrovoljnih penzijskih fondova.

Povlačenje akumuliranih sredstava po osnovu udela člana u neto imovini Fonda, koja se po nalogu i za račun člana Fonda ulažu u kupovinu anuiteta u društvu za osiguranje, ne podleže obavezi plaćanja poreza na kapitalni dobitak.

Član Fonda će, nakon kupovine anuiteta u društvu za osiguranje, biti obveznik poreza na prihode od osiguranja lica kao fizičko lice koje ostvaruje naknadu iz osiguranja lica, u trenutku kada bude ostvario pravo na isplatu naknade iz osiguranja lica.

U ovom slučaju, oporezivi prihod od osiguranja lica predstavlja vrednost isplaćene naknade iz osiguranja lica umanjenu za iznos povučenih akumuliranih sredstava uloženih u kupovinu anuiteta.

Iznos uplaćenih sredstava po osnovu sticanja investicionih jedinica dobrovoljnog penzijskog fonda iz prethodne rečenice uvećava se godišnjim indeksom potrošačkih cena od dana kada se povučena akumulirana sredstva po osnovu udela člana u neto imovini dobrovoljnog penzijskog fonda ulože u kupovinu anuiteta u društvu za osiguranje do dana isplate naknade iz osiguranja lica, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

X Uplata penzijskog doprinosa

Ko vrši uplate?

U Dobrovoljni penzijski fond Delta Generali Basic, penzijski doprinos može da uplaćuje:

  • fizičko lice (može biti i nezaposleno) ili drugo fizičko, odnosno pravno lice za račun fizičkog lica;
  • organizator penzijskog plana, u svoje ime i za račun zaposlenog, tj. člana sindikata, u skladu sa penzijskim planom;
  • poslodavac, u ime i za račun zaposlenog, u skladu sa ugovorom o članstvu između člana Dobrovoljnog penzijskog fonda i Društva za upravljanje.

Član Fonda može odabrati da penzijski doprinos plaća:

  1. trajnim nalogom,
  2. obustavom od plate,
  3. internet i telefonskim bankarstvom,
  4. uplatom u poslovnici banke ili pošte.

Uplate se vrše na račun 275-0010222590084-50

Društvo, prilikom uplate, isplate i prenosa sredstava iz Fonda, primenjuje postupke za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Koliko često članovi Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic uplaćuju penzijske doprinose?

Obično se radi o mesečnom intervalu, ali član ima pravo da samostalno određuje i iznos i dinamiku uplata.

Uplaćeni penzijski doprinosi i sredstva preneta iz drugog fonda prispela na račun Fonda u kastodi banci do 24.00h svakog dana konvertuju se u investicione jedinice prema vrednosti investicione jedinice koja je obračunata za dan kada su uplaćeni doprinosi, odnosno sredstva preneta iz drugog fonda, "prispela na račun fonda". Broj investicionih jedinica koje se dodaju na individualni račun člana Fonda dobija se deljenjem iznosa transakcije sa vrednošću investicione jedinice koja je obračunata na dan kada su uplaćeni penzijski doprinosi prispeli na račun Fonda.

XI Raskid ugovora o članstvu

Šta ako član Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic prestane da uplaćuje doprinose?

Ako član Fonda prestane da uplaćuje doprinose, njegovo članstvo ne prestaje, uplate neće biti izgubljene, individualni račun tog člana neće biti zatvoren, a Društvo za upravljanje će nastaviti da ulaže novac.
Takođe, član Fonda i u ovom slučaju, nakon ispunjenja starosnog uslova, može da raspolaže svojim akumuliranim sredstvima, odnosno, član Fonda može pravo na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima ostvariti i pre ispunjenja starosnog uslova u slučaju nastupanja trajne nesposobnosti za rad prema nalazu organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Član Fonda koji prestane da uplaćuje doprinose ne može biti utužen po tom osnovu.

Do raskida ugovora o članstvu dolazi i u slučaju:

  1. prenosa računa;
  2. povlačenja akumuliranih sredstava;
  3. smrti člana Fonda.

1. Prenos računa

Zahtevom za prenos član Fonda može da prenese akumulirana sredstva ili deo akumuliranih sredstava na svom individualnom računu iz jednog fonda u drugi. Zahtev se lično podnosi Društvu iz kog član želi da prenese sredstva, na obrascu propisanom odlukom Narodne banke Srbije, na način propisan zakonom. Uz zahtev, član je u obavezi da dostavi i kopiju ugovora o članstvu sa fondom u koji želi da prenese sredstva.

Prilikom prenosa sredstava sa individualnog računa, član fonda raskida ugovor o članstvu u postojećem dobrovoljnom penzijskom fondu i zaključuje ugovor o članstvu u drugom dobrovoljnom penzijskom fondu, osim u slučaju prenosa dela sredstava.

Društvo je dužno da u roku od 8 dana od dana zaključenja ugovora o prenosu sredstava (koji mora da zaključi sa drugim Društvom u roku od 15 dana od prijema urednog zahteva) kastodi banci dostavi nalog za prenos sredstava sa individualnog računa.

Kada se sredstva prenose u drugi fond kojim upravlja isto Društvo, moraju se preneti u roku od 15 dana od dana kada je primljen uredan zahtev.

Društvo primalac je dužno da na odgovarajući način obavesti člana fonda o datumu prijema prenetih sredstava, kao i o iznosu tih sredstava.

Transfer sredstava ne smatra se uplatom doprinosa i Društvo ne naplaćuje ulaznu naknadu.

2. Povlačenje akumuliranih sredstava

Pravo na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima član Fonda stiče sa navršenih 58 godina života.

Napomena: Lica koja imaju zaključene ugovore o članstvu, odnosno lica za koja su zaključeni ugovori o penzijskom planu do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima ("Službeni glasnik RS" broj 31/2011), stiču pravo na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima sa navršene 53 godina života i mogu povući jednokratnom isplatom do 100% akumuliranih sredstava.

Izuzetno, pravo na povlačenje akumuliranih sredstava može se ostvariti i pre navršenih 58 godina života u slučaju trajne nesposobnosti za rad prema nalazu organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Povlačenje akumuliranih sredstava i raspolaganje akumuliranim sredstvima član Fonda mora započeti najkasnije sa navršenih 70 godina života.

Akumulirana sredstva mogu se povući:

  • opcijom jednokratne isplate – maksimalno 30% akumuliranih sredstava,
  • opcijom programirane isplate,
  • opcijom kupovine anuiteta,
  • kombinacijom prethodno navedenih načina.

Štednjom u Fondu može se obezbediti značajna dopuna državne penzije, za koju je, imajući u vidu demografske i ekonomske pokazatelje u Srbiji, realno očekivati da bude u budućnosti još skromnija. Mi Vam savetujemo da korišćenje sredstava ušteđenih u Dobrovoljnom penzijskom fondu Delta Generali Basic počnete paralelno sa državnom penzijom, a ne neposredno po ispunjenju zakonskog minimuma.

Jednokratna isplata

Društvo je dužno da postupi po zahtevu, i dostavi nalog kastodi banci za izvršenje jednokratne isplate akumuliranog iznosa sa individualnog računa člana Fonda u roku od 30 dana od kompletiranja zahteva.

Uz zahtev za isplatu član je dužan da dostavi i:

  • izvod iz matične knjige rođenih,
  • fotokopiju lične karte (original se prilaže na uvid),
  • izjavu sa podacima o računu na koji će se izvršiti isplata (kopija kartice tekućeg računa).

Iznos koji se isplaćuje jednak je ukupnom broju investicionih jedinica na računu člana pomnoženom sa vrednošću investicione jedinice obračunate na radni dan koji prethodi danu kada se nalog dostavlja kastodi banci, odnosno danu kada se vrši isplata.

Programirane isplate

Isplate se vrše na osnovu zaključenog standardizovanog ugovora o programiranim isplatama između člana Fonda i Društva.
Zahtev se podnosi u pisanoj formi, popunjavanjem formulara propisanog od strane Društva.
Član Fonda sam određuje visinu i dinamiku programiranih isplata, koje se mogu menjati na njegov lični zahtev.

Uz zahtev, član Fonda dužan je da dostavi i:

  • izvod iz matične knjige rođenih,
  • fotokopiju lične karte (original se prilaže na uvid),
  • izjavu kojom potvrđuje da se isplate vrše na račun određen Ugovorom o programiranim isplatama (kopiju kartice tekućeg računa).

Član je dužan da po dobijanju Ugovora o programiranoj isplati, definiše datum početka programirane isplate, koji ne može biti kraći od 30 dana od dana kompletiranja zahteva.
Visina programirane isplate određuje se u broju investicionih jedinica ili u dinarima, u zavisnosti od toga šta član Fonda odabere.
Najkraći period za programirane isplate je jedna godina.
Društvo, prilikom uplate, isplate i prenosa sredstava iz Fonda, primenjuje postupke sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Kupovina anuiteta

Član može svoju akumuliranu sumu preneti u osiguravajuće društvo, koje se obavezuje da će mu u ugovorenom periodu (najčešće doživotno) isplaćivati ugovoreni iznos anuiteta.
Zahtev se podnosi u pisanoj formi, popunjavanjem formulara propisanog od strane Društva.

Uz zahtev, član Fonda dužan je da dostavi i:

  • izvod iz matične knjige rođenih,
  • fotokopiju lične karte (original se prilaže na uvid).

Član je dužan da Društvu dostavi i sledeće podatke o izabranom Društvu za osiguranje:

  • poslovno ime,
  • naziv poslovne banke Društva za osiguranje,
  • broj tekućeg računa Društva za osiguranje.

Društvo je dužno da postupi po zahtevu i dostavi nalog kastodi banci za izvršenje prenosa akumuliranog iznosa sa individualnog
računa člana Fonda, na izabrano Društvo za osiguranje u roku od 30 dana od kompletiranja zahteva.

3. Smrt člana Fonda

Društvo je dužno da postupi po zahtevu, i dostavi nalog kastodi banci za izvršenje jednokratne isplate akumuliranog iznosa sa individualnog računa člana Fonda u roku od 30 dana od kompletiranja zahteva.

Posebna prava članova penzijskog plana u slučaju prestanka radnog odnosa

Lice koje je ostalo bez posla zadržava status člana Fonda u koji je bivši poslodavac uplaćivao doprinose. Drugim rečima, članstvo neće prestati, uplate neće biti izgubljene, individualni račun tog člana neće biti zatvoren, a Društvo za upravljanje će nastaviti da ulaže novac.
Ukoliko član ne želi da ostane u fondu u kome mu je poslodavac uplaćivao penzijski doprinos, svoja sredstva može preneti u bilo koji drugi fond u skladu sa zakonom.

XII Objavljivanje podataka o vrednosti investicione jedinice

Gde se može proveriti vrednost investicione jedinice?

Da bi se postigli najviši standardi dostupnosti i javnosti informacija, Društvo svakodnevno objavljuje vrednost investicione jedinice u dnevnim novinama Politika i na svojoj internet stranici:

www.penzijskifond.rs

XIII Obaveštavanje članova fonda

Društvo je obavezno da jednom godišnje, a najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, dostavi svakom članu dobrovoljnog penzijskog fonda, sa stanjem na poslednji dan prethodne godine, obaveštenje o:

  1. datumima i iznosu uplata penzijskog doprinosa;
  2. broju investicionih jedinica u vlasništvu člana i njihovoj pojedinačnoj vrednosti u momentu uplate penzijskog doprinosa;
  3. naknadama za usluge isplaćenim sa računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda;
  4. vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda.

Društvo je dužno da članu fonda, na njegov zahtev, dostavi ova obaveštenja u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva.

Obaveštavanje članova Fonda usled izmene Pravila poslovanja i Pravilnika o tarifi

Društvo je dužno da izmene i dopune Pravila poslovanja objavi na svojoj internet stranici i oglasnoj tabli najmanje 30 dana pre početka njihove primene.

Društvo je obavezno da dostavi izmene i dopune Pravila poslovanja svim članovima Fonda, odnosno obveznicima uplate na koje se te izmene i dopune odnose, u slučajevima kada te izmene i dopune mogu uticati na jasnu predstavu člana o fondu i na donošenje celishodne odluke o članstvu, kao i uvek kada se vrši izmena Pravila poslovanja u delovima koji se odnose na međusobne odnose Društva i članova Fonda, kriterijume za obrazovanje investicionog portfolija Fonda i investicionu politiku i način obaveštenja članova o bitnim pitanjima (promenama investicione politike, vrednosti imovine Fonda i vrednosti investicionih jedinica, posebnim rizicima investiranja, izmenama Pravilnika o tarifi i drugim bitnim pitanjima).

Ako Društvo menja svoju tarifu povećanjem naknada, ono je obavezno da obaveštenje o izmenama i dopunama Pravilnika o tarifi dostavi svim članovima fonda, odnosno obveznicima uplate na koje se ovo povećanje odnosi. Isto tako, Društvo je dužno da te izmene objavi na svojoj internet stranici najkasnije 30 dana pre početka njihove primene.

Ako Društvo menja svoju tarifu snižavanjem naknada, dužno je da te izmene objavi na svojoj internet stranici pre početka primene.

Obaveštavanje članova Fonda usled izmene Prospekta i Skraćenog prospekta

Prospekt Fonda izdaje se najmanje jednom godišnje do 31. marta tekuće godine, sa podacima o stanju na dan 31. decembra prethodne godine, uz prethodno dobijenu saglasnost od Narodne banke Srbije.

Društvo je dužno da, u slučaju nastupanja značajnijih promena, odnosno promena usled kojih podaci u Prospektu, odnosno Skraćenom prospektu, bitno odstupaju od stvarnog stanja – a u njih naročito spadaju izmene Pravila poslovanja i Pravilnika o tarifi, promene u vrednosti strukture imovine dobrovoljnog penzijskog fonda kao i druge promene koje bitno utiču na precizno saznanje člana o Fondu i na donošenje celishodne odluke o članstvu – izmeni Prospekt i Skraćeni prospekt, i iste dostavi NBS na saglasnost.

Društvo je dužno da, u roku od 15 dana od dana dobijanja saglasnosti NBS na izmenjene prospekte i skraćene prospekte, javno objavi Skraćeni prospekt u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije u tiražu od najmanje 100.000 primeraka, kao i na svojoj internet stranici.



PODACI O DRUŠTVU ZA UPRAVLJANJE FONDOM

Društvo ima četiri izvršna direktora – člana Odbora direktora:

  1. Nataša Marjanović, CFA – predsednik Odbora direktora
  2. Dragan Filipović, član
  3. Branko Pavlović, član
  4. Mladen Ostojić, član

Odbor direktora je nadležan za odlučivanje o pitanjima koja se odnose na:

  • usvajanje investicione politike dobrovoljnog penzijskog fonda i razmatranje kvartalnih i godisnjeg izveštaja o investiranju,
  • kontrolu tačnosti finansijskih izveštaja i informacija,
  • upravljanje razvojem i strategijom Društva,
  • druga pitanja u skladu sa zakonom i aktima Društva.

Investicioni odbor ima šest članova. U investicioni odbor mogu se imenovati predstavnici akcionara i/ili zaposleni Društva.

Članove Investicionog odbora imenuje Odbor direktora Društva.

  • Nataša Marjanović, CFA – predsednik investicionog odbora
  • AndreaSimoncelli, član
  • Dragan Filipović, član
  • BrankoPavlović, član
  • Mladen Ostojić, član
  • Gorana Rašić, član

Portfolio menadžer:

  • Nataša Marjanović, CFA

Izvršni direktori Društva sprovode odluke Odbora direktora Društva i nadležni su za sva pitanja koja se odnose na vođenje poslova i tekuće poslove Društva, osim za pitanja koja su u nadležnosti Odbora direktora i Skupštine akcionara.

Svaki izvršni direktor Društva zastupa Društvo i Dobrovoljne penzijske fondove kojima Društvo upravlja, zajedno sa još jednim Izvršnim direktorom (zajedničko zastupanje).

Osnivač Društva sa ukupnim učešćem u osnovnom kapitalu Društva u visini od 100%: Akcionarsko društvo za osiguranje Delta Generali Osiguranje Beograd, Milentija Popovića 7b.

Poslovno ime i sedište brokersko-dilerskog društva sa kojim Društvo za upravljanje ima ugovor: BDD Prudence Capital, Beograd, Milentija Popovića 7b

Poslovno ime i sedište brokersko-dilerskog društva sa kojim Društvo za upravljanje ima ugovor: BDD Convest ad Novi Sad, Zlatne grede 7

Poslovno ime i sedište brokersko-dilerskog društva sa kojim Društvo za upravljanje ima ugovor: Sinteza Invest Group a.d. Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 115v

Visina kapitala Društva na dan 31.12.2013. godine: 225.198.267,78RSD
Matični broj Društva: 20200677
Registarski broj: 151391

Spisak i vrsta svih dobrovoljnih penzijskih fondova kojima Društvo upravlja:

  1. Fond Delta Generali Basic – koji ima za cilj obezbeđivanje dodatnih prihoda kao dopune državne penzije za svoje članove. Fond je namenjen članovima koji žele optimalne prinose uz umerenu izloženost riziku, kao i zaštitu od inflacije na dugi rok.

  2. Dobrovoljni penzijski fond Delta Generali Index – koji sredstva svojih članova ulaže isključivo u imovinu (denominovanu) indeksiranu u evrima. Namenjen je konzervativnijim ulagačima koji imaju za cilj očuvanja imovine u evro protivvrednosti uz ostvarivanje prinosa na dugi rok.

Naziv fonda:
Dobrovoljni penzijski fond Delta Generali Basic

Eksterni revizor:
ERNST&YOUNG BEOGRAD D.O.O.
Španskih boraca 3
11070 Beograd

Uvid u opšte akte i finansijske izveštaje Društva može se ostvariti svakog radnog dana od 8.30 do 16.30 časova u sedištu Društva. Finansijski izveštaji su dostupni na internet stranici Društva, kao i na sajtu NBS www.nbs.rs

Kastodi banka:

Société Générale Banka Srbija a.d. Beograd

Bulevar Zorana Đinđića 50a/b, 11070 Beograd, Srbijad

Šta je kastodi banka?

Kastodi banka je banka koja vodi račun dobrovoljnog penzijskog fonda i obavlja druge kastodi usluge za račun fonda, a u pogledu sredstava fonda postupa samo po nalozima društva za upravljanje, u skladu sa zakonom i prospektom fonda. Imovina penzijskih fondova nije i ne može biti imovina kastodi banke, niti može biti deo stečajne mase banke, ukoliko ona propadne. U tom slučaju se celokupna imovina fonda prebacuje u drugu kastodi banku.

Kastodi banka otvara i vodi novčane i vlasničke račune hartija od vrednosti fonda, prikuplja penzijske doprinose, vrši isplate akumuliranih sredstava za svakog člana fonda, kontroliše, potvrđuje i svakodnevno izveštava Narodnu banku Srbije o neto vrednosti imovine fonda i vrednosti investicione jedinice i obavlja druge poslove za koje je ovlašćena na osnovu ugovora sa društvom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.

Prodajna mesta i posrednici društva

Dobrovoljni penzijski fond Delta Generali Basic
Adresa:
Milentija Popovića 7b, 11070 Novi Beograd
Telefon: +381 (0)11 20 11 764
E-pošta: penzijskifond@deltagenerali.rs

Prodajno mesto Novi Sad
Regionalni menadžer prodaje za ključne klijente: Marica Jelača
Telefon: 021/472 5156

Prodajno mesto Niš
Agent prodaje: Dragan Peričić
Telefon: 018/ 535 605

Prodajno mesto Šabac
Agent prodaje: Maja Vuković
Telefon: 015/ 348 191

Posrednici:
Sberbank a.d.,Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 165G, sa kojom Društvo ima ugovor o saradnji;
NLB banka a.d., Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 165V, sa kojom Društvo ima ugovor o saradnji.

Fizička lica koja poseduju dozvolu NBS za obavljanje poslova informisanja o dobrovoljnom penzijskom fondu mogu obavljati sledeće:

  • pružati informacije zainteresovanim licima o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu;
  • informisati zainteresovana lica o poslovanju dobrovoljnog penzijskog fonda;
  • davati prospekate dobrovoljnog penzijskog fonda zainteresovanim licima.

Angažovana fizička lica ne mogu primati novčane uplate radi kupovine investicionih jedinica.

Uplate članstva u Fondu vrše se isključivo na račun Fonda.

Ukoliko imate neki prigovor na poslovanje Društva za upravljanje Dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Generali, možete nam se obratiti e-poštom na:

penzijskifond@deltagenerali.rs ili na adresu:

Društvo za upravljanje Dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Generali
Milentija Popovića 7b
11070 Novi Beograd

Društvo je u obavezi da u roku od 30 dana od dana prijema prigovora odgovori na isti. Ukoliko Društvo ne odgovori u navedenom roku ili član nije zadovoljan odgovorom, prigovor može podneti Narodnoj banci Srbije.

Delta Generali ad Beograd
Društvo za upravljanje Dobrovoljnim penzijskim fondom
Kontakt centar: 011 222 05 05 | www.penzijskifond.rs
Prospekt Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic

 

Napomene:

Prospekt je dokument koji potencijalnom članu Fonda treba da pruži neophodne informacije na osnovu kojih zainteresovana lica mogu steći jasnu predstavu o Fondu i doneti celishodnu odluku o učlanjenju u Fond.

Organizovanje Fonda i upravljanje Fondom isključiva je delatnost Društva za upravljanje fondom. Sredstva Fonda odvojena su od sredstava Društva za upravljanje fondom.