Prospekt Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic

Datum rešenja NBS o davanju saglasnosti na prospekt Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic 04.06.2012.
Naziv dobrovoljnog penzijskog fonda Dobrovoljni penzijski fond Delta Generali Basic
Poslovno ime Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Akcionarsko Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Generali Beograd, Milentija Popovića 7b
Skraćeno poslovno ime Delta Generali ad Beograd dudpf
Sedište društva Beograd, Novi Beograd, Milentija Popovića 7b
Broj i naziv rešenja NBS  
Naziv rešenja Narodne banke Srbije Dozvola za rad Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Generali G. br 8071 od 08.09.2006.
  Dozvola za organizovanje Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic G. br 8072 od 08.09.2006.
Broj u registru dobrovoljnih penzijskih fondova NBS 1000071

 

Prospekt Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic
[443.13 kB]

    

Glavni deo prospekta

Datum: 31.12.2011.
Vrednost neto imovine (RSD) 31.12.2011. 3.139.339.043,49
Vrednost neto imovine (RSD) 31.12.2010. 2.468.754.246,04
Naknada za upravljanje do 2% od neto imovine Fonda
Naknada pri uplati doprinosa* do 2,8%
Prosečan godišnji prinos Fonda od osnivanja 6,91%
Prinos: 01.01.2011–31.12.2011. 5,19%
Struktura imovine fonda (u procentima)
- Državne obveznice 28,7%
- Akcije – A listing 1,8%
- Akcije – nelistirane 2,4%
- Oročeni depoziti 4%
- Sredstva na transakcionim računima 10%
- Zapisi Trezora Republike Srbije 53,1%
- Ostala potraživanja 0%


* Dalje u tekstu nalazi se detaljan prikaz procentualnih iznosa naknada pri uplati doprinosa i naknada za upravljanje.

Obavezno državno penzijsko osiguranje (do skora jedini pristupačni vid štednje za penziju u Srbiji) predstavlja sistem međugeneracijske solidarnosti. Zaposleni koji sada rade uplaćuju penzijske doprinose, koji se zatim prenose penzionerima uz dotacije iz budžeta (tzv. pay-as-you-go sistem).

Promenjena demografska struktura i očekivani životni vek govore nam da je ovakav način penzijskog osiguranja teško održiv jer je penzija postala jedva dovoljna za osnovne potrebe, a često nije dovoljna ni za to.

Stoga se moralo krenuti u reformu celokupnog penzijskog sistema. Kao prvi korak uveden je tzv. treći stub penzijskog osiguranja– dobrovoljni penzijski fondovi.

Dobrovoljni penzijski fond Delta Generali Basic je prvi privatni penzijski fond koji je dobio dozvolu za rad Narodne banke Srbije (NBS). Dobrovoljni penzijski fond Delta Generali Basic je institucija u koju članovi Fonda uplaćuju penzijske doprinose radi štednje. Fond treba da upotpuni državni sistem penzijskog osiguranja i omogući budućim penzionerima dodatne prihode u trećem dobu. Sredstva se investiraju u ime i za račun svih članova Fonda, s ciljem ostvarenja najboljih prinosa uz minimalne rizike ulaganja.

Cilj ovog prospekta je da pruži podrobnije informacije o penzijskim fondovima uopšte, slobodi odlučivanja u izboru fonda i njegovom napuštanju, mogućnosti učlanjenja u više fondova, kao i o pravima članova Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic.

Društvo se obavezuje da članove obavesti o izmenama prospekta, skraćenog prospekta, pravila poslovanja i pravilnika o tarifi u skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima i podzakonskim aktima.

Da li su sredstva u Dobrovoljnom penzijskom fondu Delta Generali Basic bezbedna?

Fondom Delta Generali Basic upravlja Akcionarsko društvo za upravljanje Dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Generali, koje je deo Generali grupe. Generali grupa je prisutna u 68 zemalja sveta i upravlja imovinom vrednom preko četiri stotine milijardi evra. Proces upravljanja nadgledaju Narodna banka Srbije i kastodi banka. Imovina Fonda je isključivo u svojini članova Fonda i potpuno je odvojena od imovine Društva koje upravlja Fondom.

Imovina Fonda ne može ući u sastav likvidacione ili stečajne mase Društva za upravljanje, kastodi banke ili drugih subjekata, niti se može koristiti za izmirenje obaveza članova Dobrovoljnog penzijskog fonda i drugih lica prema trećim licima.

Izuzetno od prethodno navedenog, imovina člana u Dobrovoljnom penzijskom fondu može se koristiti kao garancija za obaveze člana Dobrovoljnog penzijskog fonda prema Republici Srbiji i bankama u vezi sa kupovinom prvog stana, u skladu sa aktom Vlade.

I Investiciona politika Fonda i pravila upravljanja rizicima

Investiciona politika Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic ima za cilj definisanje okvira i jasnih smernica za investiranje i upravljanje imovinom fonda Delta Generali Basic. Svrha investicione politike jeste i obezbeđivanje detaljnog opisa procesa upravljanja investiranjem sredstava Fonda sa jasno utvrđenim odgovornostima svih učesnika u samom procesu. Istovremeno, investiciona politika ističe ciljeve investiranja, prateće rizike, ograničenja ulaganja, kao i vremenski horizont investiranja.

Fond Delta Generali Basic ima za cilj obezbeđivanje dodatnih prihoda kao dopune državne penzije za svoje članove. Fond je namenjen članovima koji žele optimalne prinose uz umerenu izloženost riziku, kao i zaštitu od inflacije na dugi rok.

Imovina Fonda ulaže se sa ciljem povećanja ukupnog prinosa u korist članova Fonda, a u skladu sa sledećim načelima:

  1. načelo sigurnosti imovine Fonda (u strukturi portfolia Fonda nalaze se hartije od vrednosti izdavalaca sa visokim kreditnim rejtingom);

  2. načelo diversifikacije portfolia (u strukturi portfolia Fonda nalaze se hartije od vrednosti koje se razlikuju prema vrsti i izdavaocima, kao i prema drugim obeležjima);

  3. načelo održavanja odgovarajuće likvidnosti (u strukturi portfolia Fonda nalaze se hartije od vrednosti koje je moguće brzo i efikasno kupiti i prodati po relativno ujednačenoj i stabilnoj ceni).

Prinos na ulaganje treba da bude konzistentan sa izloženošću riziku koji je adekvatan i uzima u obzir kako dugoročne tržišne uslove, tako i investicione ciljeve Fonda. Proces ulaganja odražava parametre koji obezbeđuju nesmetano izvršenje usvojenog investicionog programa, istovremeno obezbeđujući nivo fleksibilnosti dovoljan za korišćenje konkretnih povoljnih investicionih alternativa u trenutku kada se iste pojave.

Stil investiranja je pretežno pasivan i bazira se na strateškom alociranju sredstava zauzimanjem pozicija koje prate odnos prinos-rizik pojedinačnih klasa aktive. Delta Generali Basic je fond prihoda.

Imovina Fonda se ulaže u skladu sa dugoročnim investicionim horizontom, dok je istovremeno, imajući u vidu konzervativnu politiku ulaganja i relativno malu volatilnost prinosa, prilagođen i srednjoročnom, a čak, u određenim slučajevima, i kratkoročnom investicionom horizontu.

Investicioni odbor je odgovoran za upravljanje procesom investiranja. Odbor proučava, prilagođava, preporučuje i sprovodi investicionu politiku, kao i sve prateće operativne procedure koje obezbeđuju da se sredstva ulažu u skladu sa istom. Istovremeno, investicioni odbor nadzire performanse klasa aktive koje čine portfolio i obezbeđuje adekvatan sistem internih kontrola, razvijen da bi se zaštitila imovina Fonda. Investicioni odbor je odgovoran Upravnom odboru za poštovanje investicione politike i sastaje se najmanje jednom mesečno.

Portfolio menadžeri konstruišu i upravljaju portfoliom u skladu sa usvojenom investicionom politikom. Portfolio menadžeri modifikuju postojeći portfolio konzistentno smernicama odobrenim od strane investicionog odbora. Takođe, portfolio menadžeri su dužni da obaveste investicioni odbor o svim događajima na tržištu, ostvarenim i potencijalnim, koji mogu značajno da utiču na portfolio, najviše 3 radna dana po evidentiranju istih.

Predlog za promenu investicione politike donosi investicioni odbor, na predlog člana investicionog odbora. Upravni odbor usvaja investicionu politiku. Povodi za izmenu investicione politike mogu biti, značajne promene na tržištu, usvajanje novih regulatornih okvira, identifikovanje novih rizika i sl. Društvo za upravljanje DPF redovno, prilikom svake značajne promene uslova investiranja, a najmanje jednom u tri godine, vrši reviziju svoje investicione politike.

U slučaju promene investicione politike Društvo za upravljanje DPF Delta Generali Basic dužno je da najkasnije u roku od 30 dana pre dana stupanja na snagu promene investicione politike o tome obavesti članove Fonda. U obaveštenju će se navesti i razlog za promenu investicione politike, kao i prognoza uticaja promenjene investicione politike na prinose Fonda, odnosno prognoza uticaja promene na rizičnost portfolia Fonda, stratešku alokaciju, kao i na ostale segmente investicione politike. Istovremeno, obaveštenje će sadržati ključne izmene investicione politike, kao i promenu cilja, tolerancije ka riziku, strateške alokacije i slično.

Nakon promene investicione politike, član ima pravo da prenese sredstva u drugi fond u roku od 30 dana, pri čemu će Društvo snositi troškove transfera.

Investicioni ciljevi su podređeni osnovnom cilju - obezbeđivanju dodatnih prihoda kao dopune državne penzije za članove fonda Delta Generali Basic. Ciljevi uključuju maksimizaciju prinosa u skladu sa preuzetim rizikom i očuvanje kupovne moći budućih isplata iz Fonda. Istovremeno, cilj je i ostvarivanje prinosa Fonda, iznad benčmarka portfolia u periodu od 5 godina. Benčmark portfolia je sačinjen od različitih indeksa/repera za svaku investicionu kategoriju, pri čemu ponderi pojedinačnih indeksa/repera reprezentuju stratešku alokaciju sredstava Fonda u periodu od 3 do 5 godina. Prinos benčmarka biće usklađen za naknadu za upravljanje Fondom tako što će anualizovan prinos benčmarka biti umanjen za preovlađujući procenat obračunate i naplaćene naknade za upravljanje Fondom. Investicioni ciljevi stavljaju akcenat na dugoročni investicioni horizont i u tom kontekstu će se posmatrati i eventualna odstupanja prinosa od istaknutih ciljeva u kraćim vremenskim periodima.

Rizik predstavlja neizvesnost u pogledu buduće vrednosti investiranih sredstava. Konzistentno modernoj portfolio teoriji, investicioni rizici se ne mogu eliminisati, već njima treba upravljati tako da budu izbalansirani sa očekivanim prinosima. Imovina Fonda će biti diversifikovana tako da se na minimum svede rizik značajnih gubitaka u okviru pojedinačnih klasa aktive, pojedinačnih tipova investicija, pojedinačnih ročnosti. S tim u vezi, jedan od ciljeva sa stanovišta rizika jeste da verovatnoća dnevnog pada investicione jedinice Fonda od preko 10 dinara bude ispod 1%. Društvo će prilikom utvrđivanja maksimalnog dnevnog gubitka portfolia Fonda koristiti procenu vrednosti pod rizikom (VaR) prema analitičkom metodu.

Posebna pažnja će biti usmerena ka klasama aktive koje su u prethodnom periodu imale višu volatilnost prinosa od prinosa portfolia u celini. Ovo se odnosi na akcije, obveznice stare devizne štednje i evrodenominovanu aktivu čije su standardne devijacije prinosa dominantno uticale na standardnu devijaciju prinosa celokupnog portfolia. Izloženost riziku je najvećim delom determinisana strateškom alokacijom sredstava Fonda.

Klasa aktive Tržišni rizik1 Kreditni rizik2 Rizik likvidnosti3
Evroindeksirane državne obveznice umeren4 nizak umeren
Evroindeksirani zapisi Trezora umeren nizak umeren
Državne RSD hartije ročnosti do 18 M umeren nizak umeren
Državne RSD hartije ročnosti preko 18 M umeren nizak umeren
Akcije Beogradske berze visok / visok
Novčana sredstva i oročeni depoziti nizak umeren nizak
Delta Generali Basic umeren nizak nizak

 

Investicioni odbor je usvojio sledeću stratešku alokaciju imovine Fonda, uključujući pondere za svaku klasu aktive, benčmark za svaku klasu aktive, kao i benčmark za portfolio u celini:


 
 Dozvoljeni opseg
  Strateška alokacija Minimum Maksimum
Evroindeksirane državne obveznice 20% 15% 35%
Evroindeksirani zapisi Trezora 5%
Državne RSD hartije ročnosti do 18 M 25% 30% 70%
Državne RSD hartije ročnosti preko 18 M 25%
Akcije Beogradske berze 7,5% 0% 15%
Novčana sredstva i oročeni depoziti 10% 0% 20%
Ostalo u skladu sa regulatornim okvirom5 7,5% 0% 15%

1 Tržišni rizik se meri kroz volatilnost prinosa pojedinačnih klasa aktive, kao i portfolia u celini. Visok rizik predstavlja standardnu devijaciju prinosa višu od portfolia u celini; umeren rizik predstavlja standardnu devijaciju prinosa u rangu portfolia u celini; nizak rizik predstavlja standardnu devijaciju prinosa nižu od standardne devijacije portofolia u celini.
2 Kreditni rizik se meri u skladu sa kategorizacijom koja se vrši na nivou Generali PPF grupe.
3 Rizik likvidnosti se meri kao vrednost likvidnosti pod rizikom za hartije koje su uključene na organizovano tržište.
4 Visok za listirane hartije.
5 Nekretnine, investicione jedinice otvorenih investicionih fondova, investicije u inostranstvu, municipalne obveznice, korporativne obveznice i slično, u skladu sa Zakonom i Odlukama NBS.

Klasa aktive Benčmark Učešće
Evroindeksirane državne obveznice Prost cenovni indeks emitovanih EUR obveznica 20%
Evroindeksirani zapisi trezora Prost cenovni indeks emitovanih EUR zapisa Trezora 5%
Državne RSD hartije ročnosti do 18 M Referentna kamatna stopa NBS + 0,5% 27,5%
Državne RSD hartije ročnosti preko 18 M Referentna kamatna stopa NBS + 1,25% 25%
Državne RSD hartije ročnosti preko 18 M Referentna kamatna stopa NBS + 1,25% 25%
Akcije Beogradske berze Indeks Belex
15		 7,5%
Novčana sredstva i oročeni depoziti Referentna kamatna stopa NBS 15%
Ostalo u skladu sa regulatornim okvirom6 / 0%

6 Ibid.

Usled promena na tržištu, priliva odnosno odliva iz Fonda, kao i usled kretanja prinosa pojedinačnih klasa aktive, može doći do promene učešća pojedinačnih klasa aktive u odnosu na definisanu stratešku alokaciju sredstava.

Društvo će najmanje jednom mesečno proveravati odstupanje trenutne strukture u odnosu na stratešku alokaciju, kada će se razmatrati potencijalna promena taktičke alokacije imovine. U slučaju odstupanja od limita strateške alokacije, Društvo će u najkraćem roku pristupiti rebalansiranju portfolia, vraćajući se na ciljeve definisane taktičkom alokacijom imovine. Promene u uslovima poslovanja će biti kontinuirano praćene.

Rebalansiranje portfolia će se sprovoditi usklađivanjem sa targetima iz taktičke alokacije koji će u skladu sa očekivanim kretanjima na finansijskom tržištu i promenama makroekonomskih uslova biti revidirani na kvartalnom nivou.

Pravila upravljanja rizicima

Rizici predstavljaju verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj Društva i Fonda.

  1. Tržišni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na vrednost imovine Fonda uzrokovanih promenama na tržištu. Tu spadaju: rizik promene kamatnih stopa, rizik promene cena hartija od vrednosti, rizik promene cena nepokretnosti i valutni rizik.
    Društvo se od tržišnog rizika štiti diversifikacijom. Naime, samo se deo imovine može uložiti u pojedine hartije od vrednosti, a one se razlikuju po vrsti i izdavaocima. Međutim, kako su oscilacije na tržištu kapitala neminovne, prisutan je i rizik fluktuacije cena. Adekvatnom diversifikacijom on se može svesti na minimum, ali kako će cenovne fluktuacije uvek postojati, mora postojati i tržišni rizik.

  2. Operativni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj Društva i Fonda usled propusta u radu zaposlenih, neadekvatnog upravljanja informatičkim sistemom ili nepredvidivih spoljnih događaja.
    Društvo se od operativnog rizika štiti adekvatnim sistemom unutrašnje kontrole, a postoji i rezervisanje za operativne rizike kojim Društvo nadoknađuje eventualne nastale troškove. Troškovi nastali po osnovu operativnog rizika nikada ne padaju na teret članova Fonda.

  3. Rizik likvidnosti predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na sposobnost Društva da ispunjava svoje dospele obaveze.
    Imajući u vidu strukturu ulaganja imovine Fonda i činjenicu da uplaćeni doprinosi po pravilu značajno prevazilaze mesečne obaveze po osnovu isplate (jednokratna povlačenja i programirane isplate), rizik likvidnosti je zanemarljiv.

  4. Rizik usklađenosti poslovanja s propisima – na eksternom nivou, direktnu kontrolu usklađenosti poslovanja sa propisima vrši kastodi banka, UniCredit Bank Srbija. Pored nje, posrednu i neposrednu kontrolu vrši Narodna banka Srbije. Na internom nivou, kontrolu vrše interni revizor, Služba za internu kontrolu i Sektor za upravljanje rizicima.
    Interna kontrola i Sektor za upravljanje rizicima utvrđuju rizike i testiraju sistem internih kontrola kako bi poslovanje bilo u potpunosti u skladu sa propisima.

Ograničenja ulaganja u povezana lica

Na ulaganja imovine primenjuju se sledeća ograničenja:

  1. do 10% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se u hartije od vrednosti jednog izdavaoca ili ukupno u hartije od vrednosti dva ili više izdavalaca koji su povezana lica, osim hartija od vrednosti koje izdaje Republika, odnosno Narodna banka Srbije;
  2. do 5% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se u hartije od vrednosti koje izdaje organizator koji je organizovao penzijski plan koji je pristupio tom fondu.

Ulaganjem imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ne može se sticati više od 15% vlasničkog učešća, odnosno akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca.

Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda ne može se ulagati u hartije od vrednosti koje izdaje:

  1. društvo za upravljanje;
  2. kastodi banka kod koje se vodi račun dobrovoljnog penzijskog fonda;
  3. brokersko-dilersko društvo, odnosno ovlašćena banka koja za društvo za upravljanje obavlja poslove posredovanja u trgovanju hartijama od vrednosti;
  4. akcionar društva za upravljanje;
  5. lice povezano sa licima iz tač. 1) do 4).

II Neto vrednost imovine fonda i investiciona jedinica

Imovina fonda predstavlja zbir vrednosti različitih investicionih instrumenata u koje je imovina uložena (obveznice, akcije, depoziti kod banaka, zapisi Trezora, nekretnine, itd.). Neto vrednost imovine jednaka je razlici između vrednosti imovine fonda i obaveza fonda na isti dan, odnosno proizvodu broja investicionih jedinica fonda i vrednosti investicione jedinice. Društvo za upravljanje Dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Generali dnevno obračunava vrednost neto imovine. Imovina Fonda se paralelno, na dnevnom nivou, obračunava i u broju investicionih jedinica i članovi kroz promenu vrednosti investicione jedinice mogu da posmatraju prinose koje ostvaruje Fond.

Neto vrednost imovine Fonda na dan 31.12.2011. iznosi 3.139.339.043,49 RSD.

III Struktura imovine Fonda na dan 31.12.2011.

Struktura imovine na dan 31.12.2011.  Investiciona ograničenja iz investicione politike 
Akcije pravnih lica sa sedištem u
Republici Srbiji – 4,20%* 		 do 15% imovine Fonda 
 Evro indeksirane hartije Republike Srbije

Obveznice stare devizne štednje Republike Srbije (EUR) – 14,01%*

Obveznice Republike Srbije (EUR) – 6,46%

Zapisi Trezora Republike Srbije (EUR)– 3,43%		  15% - 35% imovine Fonda
Novčani depozit kod banke i sredstva na tekućem računu kod kastodi banke

NLB banka ad Beograd – 1,98 %

Univerzal banka ad Beograd – 1,99%

Sredstva na tekućem računu kod UniCredit banke Srbija ad, Beograd – 9,99% 		 do 20% imovine Fonda 
 RSD hartije Republike Srbije

RSD hartije Republike Srbije ročnosti do 18M – 41,49%

RSD hartije Republike Srbije ročnosti preko 18M – 16,45%		 30% - 70% imovine Fonda 

*Naziv i sedište organizovanog tržišta na kom se trguje navedenim hartijama od vrednosti: Beogradska berza a.d. Beograd

IV Prinos fonda

Prinos od početka poslovanja (15.11.2006.) do 31.12.2011. iznosi 6,91%.
Za poslednjih pet godina (03.01.2007. – 31.12.2011.): 5,93%

Prinosi po kvartalima:

datum prinos - godišnji prinos – od osnivanja
Decembar-07 12,08% 16,18%
Mart-08 -4,81% 7,53%
Jun-08 -5,15% 7,65%
Septembar-08 -14,10% 2,30%
Decembar-08 -9,75% 2,94%
Mart-09 -0,92% 3,71%
Jun-09 1,90% 5,30%
Septembar-09 16,19% 6,84%
Decembar-09 15,20% 6,72%
Mart-10 15,52% 7,09%
Jun-10 12,58% 7,28%
Septembar-10 9,21% 7,43%
Decembar-10 9,25% 7,33%
Mart-11 8,15% 7,35%
Jun-11 6,63% 7,19%
Septembar-11 4,19% 6,77%
Decembar-11 5,19% 6,91%

 

Napomena: Prethodno ostvareni prinosi ne mogu biti garancija budućih rezultata. Budući prinosi mogu biti viši ili niži od prethodnih. Prinosi, nezavisno od posmatranja rizičnosti ulaganja Fonda, ne pružaju potpunu informaciju o uspešnosti poslovanja.

V Naknade i troškovi

Članovima Fonda Društvo naplaćuje sledeće naknade za usluge, u skladu sa Pravilnikom o tarifi:

1. Naknada pri uplati penzijskih doprinosa do 01.04.2012. iznosi 3% od vrednosti uplaćenih penzijskih doprinosa.
Od 01.04.2012. godine naknada pri uplati penzijskih doprinosa iznosi 2,8% od vrednosti uplaćenih penzijskih doprinosa.

Izuzetno, naknada za jednokratne i periodične uplate penzijskih doprinosa za fizička lica od 01.04.2012. iznosi:

  • od 100.001,00 RSD do 500.000,00 RSD obračunava se po stopi od 2,60% od vrednosti izvršene uplate,
  • od 500.001,00 RSD do 1.000.000,00 RSD obračunava se po stopi od 2,35% od vrednosti izvršene uplate,
  • od 1.000.001,00 RSD i više obračunava se po stopi od 2,10% od vrednosti izvršene uplate.

Izuzetno, naknada za organizatore penzijskog plana kod uplate penzijskih doprinosa od 01.04.2012. iznosi:

  • od 1.000.001,00 RSD do 2.000.000,00 RSD obračunava se po stopi od 2,60% od vrednosti izvršene uplate,
  • od 2.000.001,00 RSD do 5.000.000,00 RSD obračunava se po stopi od 2,40% od vrednosti izvršene uplate,
  • od 5.000.001,00 RSD do 8.000.000,00 RSD obračunava se po stopi od 2,20% od vrednosti izvršene uplate,
  • od 8.000.001,00 RSD i više obračunava se po stopi od 2% od vrednosti izvršene uplate.

2. Naknada za upravljanje Fondom obračunava se na obračunsku neto vrednost imovine Fonda, u procentu koji ne može biti viši od 2% godišnje, u skladu sa Pravilnikom o tarifi.

Za akumulirane sume do 600.000,00 RSD:

  • 2% obračunske neto vrednosti imovine Fonda na godišnjem nivou

Za akumulirane sume od 600.001,00 RSD do 1.200.000,00 RSD:

  • 1,9% obračunske neto vrednosti imovine Fonda na godišnjem nivou

Za akumulirane sume od 1.200.001,00 RSD do 3.000.000,00 RSD:

  • 1,8% obračunske neto vrednosti imovine Fonda na godišnjem nivou

Za akumulirane sume iznad 3.000.000,00 RSD:

  • 1,7% obračunske neto vrednosti imovine Fonda na godišnjem nivou.

Ova naknada je uračunata u vrednost investicione jedinice na dnevnom nivou, tako da se sredstva članova Fonda ne umanjuju naknadno sa njihovih računa.

3. Naknada za prenos računa

Vrednost stvarnih troškova prenosa.

4. Ostale naknade

Za pružanje drugih usluga koje član posebno traži od Društva:

  • izdavanje izvoda sa individualnog računa po posebnom zahtevu,
  • izdavanje duplikata ugovora o članstvu,
  • izdavanje duplikata članske kartice Fonda kojim upravlja Društvo,
  • dodela novog PIN koda za pristup individualnom računu preko veb stranice Društva,
  • ostali zahtevi.

Maksimalni iznos troškova koje Društvo može da naplati iznosi 1.000,00 dinara po zahtevu.

Troškovi u vezi sa kupovinom, prodajom i prenosom HoV iz kojih se sastoji Dobrovoljni penzijski fond (troškovi berze i centralnog registra) naplaćuju se iz imovine Fonda, dok troškove usluge kastodi banke i druge troškove snosi Društvo.

Za period 01.10.2011. do 31.12.2011., troškovi iz prethodnog stava iznose 0,00049% od prosečne imovine izračunate u navedenom periodu.

VI Dokumentacija potrebna za zaključenje ugovora o članstvu

Za zaključenje ugovora o članstvu potrebna je samo fotokopija lične karte (original se prilaže na uvid).

Članstvo u fondu je dobrovoljno. Član ima slobodu odlučivanja o izboru fonda i njegovom napuštanju. Takođe, ima mogućnost članstva u više fondova istovremeno.

VII Minimalni iznos penzijskih doprinosa u dinarima

Član Fonda sam odlučuje o iznosu i dinamici uplata, s tim što postoji donja granica (minimum) za doprinose.

Minimalni mesečni iznos penzijskog doprinosa je 1.000,00 dinara.

VIII Poreski tretman

Dobrovoljni penzijski fond nije pravno lice, pa kao takav nije obveznik ni poreza na dobit pravnih lica, ni poreza na dodatu vrednost.

IX Poreski tretman uplata

Penzijski doprinos koji poslodavac/organizator penzijskog plana uplaćuje iz svojih sredstava u dobrovoljni penzijski fond oslobođen je poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za iznose do 4.647,00 dinara po zaposlenom mesečno.

Penzijski doprinos koji poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog (člana fonda) putem administrativne zabrane oslobođen je poreza na dohodak građana (u iznosu od 12 %) za iznose do 4.647,00 dinara mesečno.

Napomena: Svaki član fonda može iskoristiti olakšice po oba navedena osnova – do 4.647,00 dinara koje uplaćuje poslodavac iz sopstvenih sredstava i do 4.647,00 dinara koje poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog (člana fonda) putem administrativne zabrane.

Kapitalnim dobitkom smatra se deo razlike između akumuliranih sredstava povučenih jednokratnom/programiranom isplatom iz fonda i visine uplaćenog penzijskog doprinosa usklađenog sa indeksom rasta cena na malo. Stopa poreza na kapitalnu dobit iznosi 10%.

Prenos računa iz postojećeg u drugi dobrovoljni penzijski fond, koji se izvrši po nalogu i za račun člana fonda, ne smatra se kapitalnim dobitkom. Povlačenje akumuliranih sredstava po osnovu udela člana u neto imovini fonda, koja se po nalogu i za račun člana fonda ulažu u kupovinu anuiteta u društvu za osiguranje, oslobađa se poreza na kapitalni dobitak.

X Uplata penzijskog doprinosa

Ko vrši uplate?

U Dobrovoljni penzijski fond Delta Generali Basic penzijski doprinos uplaćuje:

  • fizičko lice (može biti i nezaposleno lice) ili drugo fizičko odnosno pravno lice za račun fizičkog lica;
  • organizator penzijskog plana, u svoje ime i za račun zaposlenog, tj. člana sindikata, u skladu sa penzijskim planom;
  • poslodavac, u ime i za račun zaposlenog, u skladu sa ugovorom o članstvu između člana Dobrovoljnog penzijskog fonda i Društva za upravljanje.

Član Fonda može odabrati da penzijski doprinos plaća:

  1. trajnim nalogom,
  2. obustavom od plate,
  3. internet i telefonskim bankarstvom,
  4. uplatom u poslovnici banke ili pošte.

Uplate se vrše na račun 170-101440-80

Društvo, prilikom uplate, isplate i prenosa sredstava iz Fonda, primenjuje postupke sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Koliko često članovi Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic uplaćuju penzijske doprinose?

Ugovorom o članstvu precizira se učestalost uplaćivanja penzijskih doprinosa. Obično se radi o mesečnom intervalu, ali član ima pravo da samostalno određuje i iznos i dinamiku uplata.
Uplaćeni penzijski doprinosi i sredstva preneta iz drugog fonda prispela na račun Fonda u kastodi banci do 24.00 h svakog dana konvertuju se u investicione jedinice prema vrednosti investicione jedinice koja je obračunata za dan kada su uplaćeni doprinosi, odnosno sredstva preneta iz drugog fonda "prispela na račun fonda". Broj investicionih jedinica koji se dodaju na individualni račun člana fonda dobija se deljenjem iznosa transakcije vrednošću investicione jedinice koja je obračunata na dan kada su uplaćeni penzijski doprinosi prispeli na račun fonda.

XI Raskid ugovora o članstvu

Šta ako član Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic prestane da uplaćuje doprinose?

Ako član Fonda prestane da uplaćuje doprinose, njegovo članstvo ne prestaje i on će i u tom slučaju, nakon ispunjenja starosnog uslova, moći da raspolaže svojim akumuliranim sredstvima.

Član Fonda koji prestane da uplaćuje doprinose ne može biti utužen po tom osnovu.

Posebna prava članova penzijskog plana u slučaju prestanka radnog odnosa

Lice koje je ostalo bez posla zadržava status člana Fonda u koji je bivši poslodavac uplaćivao doprinose. Drugim rečima, članstvo neće prestati, uplate neće biti izgubljene, individualni račun tog člana neće biti zatvoren, a Društvo za upravljanje će nastaviti da ulaže novac.

Ukoliko član ne želi da ostane u fondu u kome mu je poslodavac uplaćivao penzijski doprinos, svoja sredstva može preneti u bilo koji drugi fond u skladu sa Zakonom.

Prenos računa

Član Fonda može akumulirana sredstva ili deo akumuliranih sredstava na svom individualnom računu da prenese iz jednog fonda u drugi – zahtevom za prenos. Zahtev se podnosi Društvu iz kog član želi da prenese sredstva, na obrascu propisanom odlukom Narodne banke Srbije, na način propisan Zakonom.

Prilikom prenosa sredstava sa individualnog računa, član fonda raskida ugovor o članstvu u postojećem dobrovoljnom penzijskom fondu i zaključuje ugovor o članstvu u drugom dobrovoljnom penzijskom fondu, osim u slučaju prenosa dela sredstava.

Društvo je dužno da u roku od 8 dana od dana zaključenja ugovora o prenosu sredstava (koji mora da zaključi sa drugim Društvom u roku od 15 dana od prijema urednog zahteva) kastodi banci dostavi nalog za prenos sredstava sa individualnog računa.

Kada se sredstva prenose u drugi fond kojim upravlja isto Društvo, sredstva se moraju preneti u roku od 15 dana od dana kada je primljen uredan zahtev.

Transfer sredstava ne smatra se uplatom doprinosa i Društvo ne naplaćuje ulaznu naknadu.

Smrt člana fonda

U slučaju smrti člana fonda, sredstva na njegovom računu prenose se prethodno određenom licu, a ukoliko takvo lice nije određeno, nije poznato ili ga nema, postupa se u skladu sa zakonom koji reguliše nasleđivanje.

XII Povlačenje akumuliranih sredstava

Pravo na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima član Fonda stiče sa navršenih 58 godina života.

Napomena: Lica koja imaju zaključene ugovore o članstvu, odnosno lica za koja su zaključeni ugovori o penzijskom planu do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima ("Službeni Glasnik RS" broj 31/2011), stiču pravo na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima sa navršene 53 godine života i mogu povući jednokratnom isplatom do 100% akumuliranih sredstava.

Izuzetno, pravo na povlačenje akumuliranih sredstava može se ostvariti i pre navršenih 58 godina života u slučaju trajne nesposobnosti za rad prema nalazu organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Povlačenje akumuliranih sredstava i raspolaganje akumuliranim sredstvima član Fonda mora započeti najkasnije sa navršenih 70 godina života.

Akumulirana sredstva mogu se povući:

  • opcijom jednokratne isplate – maksimalno 30% akumuliranih sredstava,
  • opcijom programirane isplate,
  • opcijom kupovine anuiteta,
  • kombinacijom prethodno navedenih načina.

Štednjom u Fondu može se obezbediti pristojna dopuna državne penzije, za koju je, imajući u vidu demografske i ekonomske pokazatelje u Srbiji, realno očekivati da bude u budućnosti još skromnija. Mi Vam savetujemo da se korišćenje sredstava ušteđenih u Dobrovoljnom penzijskom fondu Delta Generali Basic počne paralelno sa državnom penzijom, a ne neposredno po ispunjenju zakonskog minimuma.

Jednokratna isplata

Društvo je dužno da postupi po zahtevu i dostavi nalog kastodi banci da izvrši jednokratnu isplatu akumuliranog iznosa na individualnom računu člana Fonda u roku od 30 dana od kompletiranja zahteva.

Uz zahtev za isplatu član je dužan da dostavi i:

  • izvod iz matične knjige rođenih,
  • fotokopiju lične karte (original se prilaže na uvid),
  • izjavu sa podacima o računu na koji će se izvršiti isplata (kopija kartice tekućeg računa).

Iznos koji se isplaćuje jednak je ukupnom broju investicionih jedinica na računu člana pomnoženom vrednošću investicione jedinice obračunate na radni dan koji prethodi danu kada se nalog dostavlja kastodi banci, odnosno danu kada se vrši isplata.

Programirane isplate

Član Fonda sam određuje visinu i dinamiku programiranih isplata, koje se mogu menjati na njegov lični zahtev.
Isplate se vrše na osnovu zaključenog standardizovanog ugovora o programiranim isplatama između člana Fonda i Društva.
Visina programirane isplate određuje se u broju investicionih jedinica ili u dinarima, u zavisnosti od toga šta član Fonda odabere.
Najkraći period za programirane isplate je jedna godina.
Društvo, prilikom uplate, isplate i prenosa sredstava iz Fonda, primenjuje postupke sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Kupovina anuiteta

Član može svoju akumuliranu sumu preneti u osiguravajuće društvo, koje se obavezuje da će mu u ugovorenom periodu (najčešće doživotno) isplaćivati ugovoreni iznos anuiteta.

XIII Objavljivanje podataka o vrednosti investicione jedinice

Gde se može proveriti vrednost investicione jedinice?

Da bi se postigli najviši standardi dostupnosti i javnosti informacija, Društvo svakodnevno objavljuje vrednost investicione jedinice u dnevnim novinama Politika i na svojoj veb stranici.

www.penzijskifond.rs

www.deltagenerali.rs

XIV Obaveštavanje članova fonda

Društvo je obavezno da jednom godišnje, a najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, dostavi svakom članu dobrovoljnog penzijskog fonda, sa stanjem na poslednji dan prethodne godine, obaveštenje o:

  1. datumima i iznosu uplata penzijskog doprinosa;
  2. broju investicionih jedinica u vlasništvu člana i njihovoj pojedinačnoj vrednosti u momentu uplate penzijskog doprinosa;
  3. naknadama za usluge isplaćenim sa računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda;
  4. vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda.

Društvo je dužno da članu fonda, na njegov zahtev, dostavi ova obaveštenja u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva.

Obaveštavanje članova fonda usled izmene Pravila poslovanja i pravilnika o tarifi

Društvo je dužno da izmene i dopune Pravila poslovanja objavi na svojoj internet stranici i oglasnoj tabli najmanje 30 dana pre početka njihove primene.

Društvo je obavezno da dostavi izmene i dopune Pravila poslovanja svim članovima fonda, odnosno obveznicima uplate na koje se te izmene i dopune odnose, u slučajevima kada te izmene i dopune mogu uticati na jasnu predstavu člana o fondu i na donošenje celishodne odluke o članstvu, kao i uvek kada se vrši izmena Pravila poslovanja u delovima koji se odnose na međusobne odnose Društva i članova fonda, kriterijume za obrazovanje investicionog portfolia fonda i investicionu politiku i način obaveštenja članova o bitnim pitanjima (promenama investicione politike, vrednosti imovine fonda i vrednosti investicionih jedinica, posebnim rizicima investiranja, izmenama Pravilnika o tarifi i drugim bitnim pitanjima).

Društvo je obavezno da obaveštenje o izmenama i dopunama Pravilnika o tarifi dostavi svim članovima fonda, odnosno obveznicima uplate na koje se ovo povećanje odnosi, ako Društvo menja svoju tarifu povećanjem naknada. Isto tako, Društvo je dužno da te izmene objavi na svojoj internet stranici najkasnije 30 dana pre početka njihove primene.

Ako Društvo menja svoju tarifu snižavanjem naknada, dužno je da te izmeni objavi na svojoj internet stranici pre početka primene.

Obaveštavanje članova fonda usled izmene prospekta i skraćenog prospekta

Društvo je dužno da, u slučaju nastupanja značajnijih promena, odnosno promena usled kojih podaci u prospektu, odnosno skraćenom prospektu bitno odstupaju od stvarnog stanja, a naročito se podrazumevaju izmene pravila poslovanja i pravilnika o tarifi, promene u vrednosti strukture imovine dobrovoljnog penzijskog fonda kao i druge promene koje bitno utiču na precizno saznanje člana o fondu i na donošenje celishodne odluke o članstvu, izmeni prospekt i skraćeni prospekt i iste dostavi NBS na saglasnost.

Društvo je dužno da, u roku od 15 dana od dana dobijanja saglasnosti NBS na izmenjene prospekte i skraćene prospekte, javno objavi skraćeni prospekt u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike u tiražu od najmanje 100.000 primeraka, kao i na svojoj internet stranici.

Podaci o Društvu za upravljanje Fondom

Upravni odbor ima četiri člana, od kojih je jedan direktor Društva.

  1. Nataša Marjanović, CFA – predsednik Upravnog odbora i direktor Društva
  2. Dragan Filipović, član
  3. Branko Pavlović, član
  4. Mladen Ostojić, član

Upravni odbor je nadležan za odlučivanje o pitanjima koja se odnose na:

  • odobravanje plana investiranja sredstava Fonda i razmatranje izveštaja o investiranju sredstava,
  • kontrolu tačnosti finansijskih izveštaja i informacija,
  • upravljanje razvojem i strategijom Društva,
  • druga pitanja u skladu sa zakonom i aktima Društva.

Investicioni odbor ima pet članova, od kojih je jedan direktor Društva.

  • Nataša Marjanović, CFA – predsednik investicionog odbora
  • Andrea Simoncelli, član
  • Dragan Filipović, član
  • Branko Pavlović, član
  • Mladen Ostojić, član

Portfolio menadžeri:

  • Nataša Marjanović, CFA
  • Aleksandar Štajner

Direktor Društva sprovodi odluke Upravnog odbora Društva i nadležan je za sva pitanja koja se odnose na vođenje poslova i tekuće poslove Društva, osim pitanja koja su u nadležnosti Upravnog odbora i Skupštine akcionara.

Direktor Društva zastupa Društvo i Dobrovoljni penzijski fond kojim Društvo upravlja, zajedno sa još jednim članom Upravnog odbora (zajedničko zastupanje).

Osnivač Društva sa ukupnim učešćem u osnovnom kapitalu Društva u visini od 100%: Akcionarsko društvo za osiguranje Delta Generali Osiguranje Beograd, Milentija Popovića 7b

Poslovno ime i sedište brokersko-dilerskog društva sa kojim Društvo za upravljanje ima ugovor: BDD Delta Broker, Beograd Milentija Popovića 7b

Poslovno ime i sedište brokersko-dilerskog društva sa kojim Društvo za upravljanje ima ugovor: BDD Convest ad Novi Sad, Zlatne grede 7

Poslovno ime i sedište brokersko-dilerskog društva sa kojim Društvo za upravljanje ima ugovor: Sinteza Invest Group a.d. Beograd, Jurija Gagarina 32/2

Visina kapitala Društva na dan 31.12.2011. godine: 210.247.482,23 RSD
Matični broj Društva: 20200677
Registarski broj: 151391

Spisak i vrsta svih dobrovoljnih penzijskih fondova kojima Društvo upravlja:

  1. Dobrovoljni penzijski fond Delta Generali Basic – fond prihoda, sa konzervativnom politikom ulaganja i relativno malom volatilnošću prinosa, čiji je investicioni cilj očuvanje kupovnih moći budućih isplata iz Fonda.

  2. Dobrovoljni penzijski fond Delta Generali Index – konzervativni dobrovoljni penzijski fond, čiji je investicioni cilj očuvanje vrednosti u evro valuti (koja predstavlja očuvanje vrednosti u evro protivvrednosti, korigovane za inflaciju u evro zoni).

Naziv fonda:
Dobrovoljni penzijski fond Delta Generali Basic

Eksterni revizor:
ERNST&YOUNG BEOGRAD D.O.O.
Bulevar Mihajla Pupina 115 d
11070 Beograd

Uvid u opšte akte i finansijske izveštaje Društva može se ostvariti svakog radnog dana od 8.30 do 16.30 časova u sedištu Društva. Finansijski izveštaji su dostupni na internet stranici Društva, kao i na sajtu NBS www.nbs.rs

Kastodi banka:

UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd

Rajićeva 27-29, 11000 Beograd

Šta je kastodi banka?

Kastodi banka je banka koja vodi račun dobrovoljnog penzijskog fonda i obavlja druge kastodi usluge za račun fonda, a u pogledu sredstava fonda postupa samo po nalozima društva za upravljanje, u skladu sa zakonom i prospektom fonda. Imovina penzijskih fondova nije i ne može biti imovina kastodi banke, niti može biti deo stečajne mase banke, ukoliko ona propadne. U tom slučaju se celokupna imovina fonda prebacuje u drugu kastodi banku.

Kastodi banka otvara i vodi novčane i vlasničke račune hartija od vrednosti fonda, prikuplja penzijske doprinose, vrši isplate akumuliranih sredstava za svakog člana fonda, kontroliše, potvrđuje i svakodnevno izveštava Narodnu banku Srbije o neto vrednosti imovine fonda i vrednosti investicione jedinice i obavlja druge poslove za koje je ovlašćena na osnovu ugovora sa društvom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.

Prodajna mesta i posrednici društva

Dobrovoljni penzijski fond Delta Generali Basic

Adresa:
Milentija Popovića 7b, 11070 Novi Beograd
Telefon: +381 (0)11 20 11 764
E-pošta: penzijskifond@deltagenerali.rs

Prodajno mesto Novi Sad
Menadžer prodaje: Marica Jelača
Telefon: 021/472 5156

Prodajno mesto Niš
Agent prodaje: Dragan Peričić
Telefon: 018/ 511 507

Posrednici:
Volksbank a.d. Beograd, Bulevar Mihaila Pupina 165G, sa kojom Društvo ima ugovor o saradnji
NLB banka a.d. Beograd, Bulevar Mihaila Pupina 165V, sa kojom Društvo ima ugovor o saradnji

Fizička lica koja poseduju dozvolu NBS za obavljanje poslova informisanja o dobrovoljnom penzijskom fondu mogu obavljati sledeće:

  • pružanje informacija zainteresovanim licima o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu;
  • informisanje zainteresovanih lica o poslovanju dobrovoljnog penzijskog fonda;
  • davanje prospekata dobrovoljnog penzijskog fonda zainteresovanim licima.

Angažovana fizička lica ne mogu primati novčane uplate radi kupovine investicionih jedinica.

Uplate članstva u fondu vrše se isključivo na račun fonda.

Ukoliko imate neki prigovor na poslovanje Društva za upravljanje Dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Generali, možete nam se obratiti e-poštom na:

penzijskifond@deltagenerali.rs ili na adresu:

Društvo za upravljanje Dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Generali
Milentija Popovića 7b
11070 Novi Beograd

Društvo je u obavezi da u roku od 30 dana od dana prijema prigovora odgovori na isti. Ukoliko Društvo ne odgovori u navedenom roku ili član nije zadovoljan odgovorom, prigovor može podneti Narodnoj banci Srbije.

Delta Generali ad Beograd
Društvo za upravljanje Dobrovoljnim penzijskim fondom
Kontakt centar: 011 222 05 05 | www.penzijskifond.rs
Prospekt Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic

 

Napomene:

Prospekt je dokument koji potencijalnom članu fonda treba da pruži neophodne informacije na osnovu kojih zainteresovana lica mogu steći jasnu predstavu o fondu i doneti razboritu odluku o učlanjenju u fond.

Organizovanje fonda i upravljanje fondom isključiva je delatnost Društva za upravljanje fondom. Sredstva fonda odvojena su od sredstava Društva za upravljanje fondom.

Prospekt Dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali Basic
[443.13 kB]